Autohtone sorte voća i vinove loze predstavljaju dragoceni izvor germaplazme pogodne za oplemenjivanje. Ove sorte su izuzetno prilagođene našim agroklimatskim uslovima i spontano rastu, preživljavaju na našim prstorima i po nekiloko stotina godina. Obzirom da su naviknute na naše agroklimatske uslove, imaju manje poteškoća da se normalno razvijaju. Danak globalizacije bio je potiskivanje starih sorti i upotreba novih sorti i hibrida sa značajno većim prinosom kako bi se mogle ispoštovati sve veće potrebe za hranom sa enormnim porastom svetske populacije. Usled toga, autohtone sorte su značajno potisnute, marginalizovane i sada se mogu jedino naći u starim, zapuštenim voćnjacima i vinogradima, u nepristupačnim predelima i starim seoskim gazdinstvima gde odolevaju svim neprilikama. Takođe, manastrirska imanja su „trezori“ ovih starih sorti gde se sa kolena na koleno prenosilo znanje o voćarstvu i vinogradarstvu, kalemarski i rezački zanat. Poslednjih godina se javilo značajno interesovanje za autohtnonim sortama pa su rasadničari i kalemari počeli proizvoditi- kalemiti sve više starim sorti.