JOINT PROJECT FOR CONSERVATION AND SUSTAINABLE USE OF PLANT GENETIC RESOURCES FROM BORDER AREAS AS CONSEQUENCES OF CLIMATE CHANGE

U poslednjih 100 godina, evropska poljoprivreda pretrpela je značajne promene. Početak 21. veka obiležio je globalni nedostatak vodnih resursa, zagađenje životne sredine i povećana slanost zemljišta i vode. U takvim okolnostima najbolje rešenje je identifikacija, prikupljanje i eksploatacija lokalnih sorti voćnih stabala i vina koje se goje u pograničnim područjima, a koje trenutno nisu šire poznate, odnosno poznate su samo onima u čijim domaćinstvima postoje.

Predstavljanje visokog kapaciteta tolerancije za neke abiotske faktore stresa, voćnjaka i genotipova vinove loze mogu predstavljati važan izvor gena, sa kojima se u budućim programima uzgoja mogu stvoriti sorte sa visokom prilagodljivošću na negativne uticaje klimatskih promena. S druge strane, lokalna zbirka ovih genotipova doprineće identifikaciji, zaštiti, očuvanju i unapređenju postojećih prirodnih resursa u pograničnom području, čime će se očuvati identitet euroregiona u kontekstu globalizacije poljoprivrede.

Projekat je relevantan za Interreg IPA CBC program Rumunija-Srbija, jer predlaže temu za saradnju zasnovanu na sličnim situacijama u graničnom području Rumunije i Srbije. Partnerstvo stvoreno kroz zajedničko učešće u projektnim aktivnostima, kreiranjem evroregionskog skladišta germplazma prevazišlo je specifična pitanja vezana za povezanost regiona, interno – između graničnih područja i spolja – između graničnih područja i susednih područja.

Poboljšanje zaštite i održivo korišćenje prirodnih resursa, uz poboljšanje kapaciteta nadležnih tela i promocija prekograničnih mreža za obrazovanje i studije o ekološkim resursima biće specifični cilj programa. Tokom trajanja projekta će se razviti zajednički program za identifikaciju, sakupljanje, očuvanje i održivu eksploataciju lokalnih sorti voća i grožđa i lokalno stanovništvo će biti informisano o kvalitetu i količini ekoloških izvora.

Očekivani rezultati projekta su očuvanje, zaštita i održivo korišćenje voćnih i vinskih sorti u prekograničnoj oblasti, kao i uspostavljanje prekograničnih mreža za obrazovanje i edukaciju koja se odnosi na resurse životne sredine.

Ovo partnerstvo će biti model zajedničkih pristupa zajedničkim problemima i primjenjuje se za rešavanje problema uzrokovanih klimatskim promenama u drugim regionima i zemljama uključivanjem obrazovnih institucija ili istraživanja, omogućavajući prenos znanja i tehnologije u socioekonomsko okruženje.

Rezultat projekta je podizanje svesti u ciljnim grupama o značaju zaštite, očuvanja i unapređenja lokalnih voćnih resursa u kontekstu klimatskih promena, odnosno o potencijalima ekoloških resursa i važnosti njihove zaštite. Kroz različite aktivnosti: konferencije, treninge i letnje škole, koje su deo projekta, javnost je informisana o voćarskim resursima u pograničnom području, važnosti njegove zaštite, očuvanja i kapitalizacije.

Kod Projekta: RORS-18

Finansiranje Projekta:
Od strane Evropske Unije i iz sopstvenih sredstava učesnika Projekta

Cilj projekta:
Očuvanje autohtonih sorti voća i vinove loze iz pograničnih oblasti od posledica klimatskih promena.

Regioni koje obuhvata Projekat:
Severni, Srednji i Južni Banat, Borski, Braničevski i Podunavski okrug

Partneri na projektu:
1) vodeći partner – Banat’s University of Agricultural Science and Veterinary medicine „King Michael I of Romania, Temišvar“
2) Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija, Požarevac

Trajanje projekta:
18 meseci,
21.04.2017. do 21.10.2018.

Način izveštavanja:
kvartalno, na 3 meseca podnose se izveštaji u elektronskoj formi preko eMS programske baze.

Lica angažovana na projektu:
dr Vladan Đulaković – rukovodilac projekta
dr Milivoje Milovanović – ekspert za komunikaciju
dr Vladanka Stupar – ekspert za ispitivanje zemljišta
dr Tatjana Sekulić – ekspert za biološke resurse
msc Darko Stojićević – ekspert za genetičke resurse
dipl ecc Rade Medić – ekspert za finansije

Aktivnosti na Projektu:

Prvobitno je kroz niz sastanaka oba projektna partnera ugovoren plan aktivnosti. Po kvartalima je napravljen plan nabavki i definisan budžet. Nakon toga ustanovljeni su lokaliteti u pomenutim regionima gde postoje informacije o autohtonim sortama voća i vinove loze. Tokom jeseni 2017. obavljen je obilazak terena, mapiranje, evidentiranje i determinacija autohtonih sorti u pograničnom području. Napravljena mapa nalazišta autohtonih sorti poslužila je za dalja ispitivanja, uzimanje uzoraka zemljišta kao i biljnog materijala koji bi kasnije bio čuvan u strogo kontrolisanih uslovima a pomoću kulture tkiva i drugih tehnika umnožavanja sačuvan od zaborava. Projekat osim što ima za cilj očuvanje autohtonih sorti, takođe doprinosi razvoju visokoškolskih ustanova kroz povezivanje i saradnju sa drugim institucijama istog tipa. Oprema koja je nabavljena preko pomenutog projekta značajno će unaprediti i olakšati rad kako nastavnog osoblja tako i studenata VTŠSS u Požarevcu.

Autohtone sorte:

Autohtone sorte voća i vinove loze predstavljaju dragoceni izvor germaplazme pogodne za oplemenjivanje. Ove sorte su izuzetno prilagođene našim agroklimatskim uslovima i spontano rastu, preživljavaju na našim prstorima i po nekiloko stotina godina. Obzirom da su naviknute na naše agroklimatske uslove, imaju manje poteškoća da se normalno razvijaju. Danak globalizacije bio je potiskivanje starih sorti i upotreba novih sorti i hibrida sa značajno većim prinosom kako bi se mogle ispoštovati sve veće potrebe za hranom sa enormnim porastom svetske populacije. Usled toga, autohtone sorte su značajno potisnute, marginalizovane i sada se mogu jedino naći u starim, zapuštenim voćnjacima i vinogradima, u nepristupačnim predelima i starim seoskim gazdinstvima gde odolevaju svim neprilikama. Takođe, manastrirska imanja su „trezori“ ovih starih sorti gde se sa kolena na koleno prenosilo znanje o voćarstvu i vinogradarstvu, kalemarski i rezački zanat. Poslednjih godina se javilo značajno interesovanje za autohtnonim sortama pa su rasadničari i kalemari počeli proizvoditi- kalemiti sve više starim sorti.

Jabuka :
1) Petrovača suva i kisela
2) Budimka
3) Krstovača
4) Kožara
5) Zelenika
6) Šumaovka
7) Kolačara

Kruška :
1) Lubeničarka
2) Limunka
3) Vodenjak
4) Arapka
5) Karamanka
6) Krasanka
7) Takuša
8) Ječmenka

Kajsija :
1) domaća sitna kajsija

Breskva :
1) vinogradarska

Vinova loza:
1) Tamjanika crna i bela
2) Drenak
3) Plovdina-Lisičina
4) Prokupac
5) Začinak
6) Kadarka – Skadarka
7) Bagrina